Велики инквизитор

Ко се бави ситном трговином, каже: „Све имаш код Кинеза“, а, ко се бави крупним мислима, каже: „Све имаш код Достојевског“. Паралела јесте бизарна, али је и свакодневица таква, измијешана узвишеним и практичним мислима. У сваком случају, Достојевски је својим умом освијетлио трасу човјечанству, руском и свим другим народима, па и народу Црне Горе. И тим већ постао нови сљедећи осумњичени у покушају тзв. Државног удара, заједно с Пушкином и Толстојем.

Велики инквизитор

У роману „Браћа Карамазови“ руски великан је из много углова сагледао смисао и путеве људског битисања, поставио тезе и антитезе као видове постојања контроверзног људског рода у времену на свим меридијанима.

Стога и није чудо што је у свом дјелу на високоумјетнички, али и филозофски начин, сагледао однос јединке и колектива, начин одржања власти и контроле над људским стадом, при чему сучељавање овоземаљске и небеске власти представља неминовност као два вида односа према човјековим свеукупним слободама.

Филозофско-етичко тежиште романа чине двије легенде, „Буна“ и „Велики инквизитор“, а и једна и друга нијесу апстрактне, већ сасвим конкретне. Један од највећих умова балканске русистике, Милосав Бабовић, иначе, родом из Берана, прослављени професор Филолошког факултета у Београду, у једној студији о Достојевском указује на чињеницу да и у „Великом инквизитору“ „све почиње од живог живота, од људи и њихових односа“.

А, анализирајући „Буну“, истиче и да „патници имају потпуно право да измијене свијет“.

Има ли директније алузије управо на ова данашња збивања у Црној Гори? На помак ове земље ка укупним људским слободама? На право народа, који се толико напатио, да сад, након двије и по деценије патњи, и он мијења свијет..!

Наши патници су својим најубојитијим „оружјем“, најобичнијом оловком, управо суштински измијенили свијет, измијенили и ослободили Црну Гору, и повели је на пут освјешћења и правде за све људе. А не некакве селективне правде за повлашћене и малобројне у власти и око власти.

Зато је Црна Гора 30. августа положила велики испит и пред великим писцем Русије и свјетске књижевности. И доказала да је Достојевски био у праву, да је изрекао универзалне, свевремене истине, које ће се понављати кроз вјекове.

Једно од тумачења легенде „Велики инквизитор“ засигурно је усмјерено и на два начина како треба и како се може повести човјечанство за собом. Ова Легенда је и примјер како и којем ће се народ царству привољети, небеском или овоземаљском. Зато су Исус Христос и Велики инквизитор, кардинал, оличења два дијаметрално супротна приступа човјеку и људским слободама.

Христос вјерује у човјека, учи људе поносу, својом појавом носи љубав људском роду. Он жели да људе учини слободнима, да њихово опредјељење за њега буде резултат слободно изражене воље а не било какве присиле. Христос одбија било који начин принуде да поведе човјечанство за собом.

А, насупрот Христу, Инквизитор полази од претпоставке да је човјек слабо биће, и да га управо зато треба силом учинити послушним, сломити у њему осјећај самопоштовања, поноса и права да слободно мисли.

По Христу, човјек не живи само од хљеба, а по Инквизитору хљеб, као синоним физичке стране трајања човјека у времену, представља услов свих услова.

У Црној Гори је током посљедњих двадесет пет година трајала доминација инквизиторског односа према народу, пракса да се условљавањем око коре хљеба може владати људима, и поништавати људско у човјеку.

А онда се инквизиторска доктрина у Црној Гори сломила наочиглед домаће и свјетске јавности, и то управо по питању људских слобода и вјере. А мисао Достојевског је опет тријумфовала. За добробит народа Црне Горе и његове будућности, за пријатељски суживот свих вјера и нација, осјећај да је овај народ повратио своје достојанство. И да ће свијетла образа кренути брже ка Европи.

Уз све ово, наш домаћи Велики инквизитор је у пракси порадио на концепту Достојевског: по вертикали моћи, све до дна, поставио своје мале инквизиторе да му држе пирамиду власти, и да свак прима на руке сходно својој специфичној инквизиторској тежини.

А онда ни све то није помогло, па се пирамида урушила. Очито, ко не зна лекције Достојевског, мораће на поправни. И то у земљи гдје више не смије владати инквизиција 21. вијека, а свак има право да се врати на пут освјешћења, и покајања, па и наш Велики инквизитор. Али прво да схвати да народу ни хљеб насушни није оно најважније. И да је образ овдје вазда изнад свега, да су идеали вазда водили и водиће поштену Црну Гору, која се коначно вратила себи и закорачила ка Европи.

А ако се неко пита ко је управо тај наш досадашњи Велики Инквизитор, нек погађа из три пута, и сваки пут ће погодити.

Читање Достојевског може бити од велике користи, јер помаже да се не дође до властитог пада.

А на све ово се сликовито надовезује и даље зацементирано понашање нашег дичног Јавног сервиса, који од 30. августа до данас, 24, септембра, дакле, скоро мјесец дана, своју програмску политику тврдокорно није измијенио ни за јоту. И показао да до краја остаје посљедњи бастион Великог инквизитора.

Зато је, на примјер, јутрос, у вијестима од 10 часова, одсуствовао било какав видео-запис са јучерашње тријумфалне Скупштине, којом се Црна Гора враћа спознанију права, правди и помирењу свих грађана. Али је дат максималан простор вјечитом лобисти ДПС-а и досадашњег режима, Јанушу Бугајском, да још једном закука из Америке да ће нова власт у Црној Гори кренути у великосрпске и великоруске пројекте, итд, итд.

Ако је и од Јавног сервиса, ипак је дегутантно дјеловала јутрошња презентација драгог Јануша, којем очигледно из Шумског штаба шаљу саопштења, па их он потпише, па врати Јавном сервису. Углавном, јутрос је ТВЦГ чак и саму себе надмашила…

И притом се жали како јој ометају објективну концепцију приказа политичког стања у Црној Гори. А та објективна концепција свих ових година своди се на јефтино и нападно величање лика и дјела Великог вође. Па сад ТВЦГ и даље фризира политичку реалност у Црној Гори у јефтином науму да покаже и докаже како се од 30. августа до данас заиста ништа није промијенило. То је та објективност Јавног сервиса. До краја навијачки, за одлазећи режим, иако брод, пун кокаина, цури на све стране и комично тоне. На срећу и добробит поштене и освијешћене Црне Горе.

Драган Копривица/ИН4С

Коментари: