Галијашевић: И Сарајево и Интерпол траже Нусрета Имамовића, а Бога моле да га не нађу

САВЈЕТ безбједности Уједињених нација је поново забринуо вехабијску заједницу у БиХ и њихове покровитеље у Странци демократске Акције.

На консолидованој листи терориста и терористичких организација (Sanction list UN) у понедјељак 19. 10. 2020. на 74. страници, у задњем пасусу, поново је евидентиран и тражен као глобална пријетња Нусрет Имамовић, вођа вехабија из Босне и Херцеговине.

(Линк: https://www.un.org/securitycouncil/content/un-sc-consolidated-list)

Још 15. 01. 2020, „Дневни Аваз“ је објавио вијест о сличном документу Европске Уније, „Консолидована листа финансијских санкција према особама које се сумњиче за тероризам и финансирање терористичких активности, која садржи обједињени списак особа, група и ентитета који подлијежу финансијским санкцијама ЕУ.

На списку, који има 465 страна, налази се и име Нусрета Имамовића, радикалног вехабијског вође из Маоче, који је такођер уврштен и у листу десет најтраженијих терориста свијета.

Осим Нусрета, на списку санкционисаних особа су стотине држављана Сирије, Ирака, Либије, Либана, Авганистана, Француске и других земаља које се доводе у везу с терористичким активностима.

Галијашевић: И Сарајево и Интерпол траже Нусрета Имамовића, а Бога моле да га не нађу

У документацији коју је припремила Служба за инструменте спољне политике ЕУ објављени су подаци о Имамовићу: да је припадник терористичке организације Ал Каида и да од 2015. године ратује у Сирији.

„Аваз“ је подсјетио како је Имамовић на специјалну глобалну листу 10 најтраженијих терориста свијета стављен 2014. године, а након краха терористичке организације “Исламска држава” крајем 2018. године побјегао је у Либију и придружио се снагама Владе националног споразума /ГНА/ Фајиза ел Сараџа.

Ова, добра обавијештеност „Аваза“ заснована је на чињеници да је његов власник, Фахрудин Радончић, тада био министар безбједности у Савјету министара БиХ.

Нема сумње да је Радончић показао и у прошлом, недовршеном, мандату (смијењен без разлога и ухапшен) и у поменутом, у коме је био присиљен поднијети оставку, као и у јавном политичком дјеловању, да је он најбоље рјешење које Бошњаци могу понудити за ову захтијевну функцију.

Да мисли озбиљно, Радончић је доказао оштрим мјерама упереним против вехабијске мреже у БиХ као и против иранског утицаја и дјеловања.

Показао је и да као министар безбједности  намјерава, у борби против радикалног екстремизма, користити и снагу медија.

Но упркос тој жељи, понеки податак, буди сумње у постојање лажне принципијелности у борби против тероризма која би могла бити приписана Радончићу због таквих вијести, његовог „Аваза“.

Галијашевић: И Сарајево и Интерпол траже Нусрета Имамовића, а Бога моле да га не нађу

Нусрин Нусрет

Прво: то повезивање краха Исламске државе са временом и термином бијега Нусрета Имамовића, за кога је у истој вјести написано да је припадник „Ал Каиде“ и један од најважнијих њених команданата.

Друго: да је пребјегао у Либију  са породицом и стао на страну западног партнера у Триполију, Сараџа.

На жалост, прича о Нусрету Имамовићу у Либији, који је стао на страну владе из Триполија, открива план власти у БиХ, да спроведу акцију прања биографије терористи и компромис који је Радончић присиљен да прихвати.

Јер, Нусрет Имамовић је у самом почетку рата у Сирији потврдио лојалност Ал Каиди и др Ајману Завахирију и прихватио учешће у војној формацији Џабхат ан Нусра, која је у цјелом свјету означена као терористичка организација.

Војни командант „Нусре“ – Мухаммед Ел-Џевлани – у договору са Американцима (путем дипломатије Турске) доноси одлуку да Нусра организује шири савез и окупи друге муџахединске јединице и тиме смањи спољни притисак на Нусра фронт.

У томе Џевлани успјева, постајући оснивач и генерални војни командант сиријског сунитског војног савеза Хај’ат Тахрир еш-Шам.

Више „мухаџирских“ јединица и војних тијела који активно ратују у Сирији против владе, издало је заједнички проглас под називом “Подршка и оданост Тахриру-Шаму“.

У прогласу је споменута улога савеза Тахриру-Шам у успостави шеријата, заштити муслимана и наставку џихада.

Галијашевић: И Сарајево и Интерпол траже Нусрета Имамовића, а Бога моле да га не нађу

Он са Билалом Боснићем (десно)

Потписници „избјегличког“ или „мухаџирског“ прогласа су:

1. Туркистанска исламска Партија – испред ње: Емир Ебу Омер Туркистани,

2. Батаљон Тевхид вел Џихад – испред њега: Емир Ебу Салах Узбеки,

3.Бригада Мухаџирин вел Енсар – испред ње: Емир Ебу Мухаммед Дагестани,

4.Албански батаљон – испред њега: Емир Ебу Катаде Албани (директор војне академије Тахриру-Шама),

5.Покрет суннијских мухаџира Ирана – испред њега: Емир Ебу Сафија

6. Саудијска мрежа “Меали” – испред ње: Члан вијећа за фетве при Тахриру-Шаму Муатесим Биллах Ел-Медени и Ебу Велид Кувејти

7. Малдивски батаљон – испред њега: Емир Ебу Ејуб Малдиви

8.Марокански Покрет Шамул-ислам – испред њега: Емир Ебу Џабир Магриби

– Члан шуре и члан вијећа за фетве: Шејх Ебу Фетх Фергали

– Војни комадант Тахриру-Шама: Мухтар Турки

– Шеф одбране Тахриру-Шама: Ебу Хусејн Урдуни

– Вођа мухаџира Тахриру-Шама: Ебу Хаџир Туниси

– Кадија војног крила Тахриру-Шама: Ебу Абдурахман Зубејр Гази.

Важно је напоменути да је савез Хејјету Тахриру-Шам (ХТШ) као терористичка војска и савез формација Ал Каиде, реална побуњеничка сила (која држи у окупацији регију Идлиб и дјелове Кунејтре и Дере), формиран 2017. године и има под командом преко 20.000 бораца.

Групе познатије као Liwaul-Haqq, Џејшус-Сунна, Џабхат ан-Нусра, Еџнаду-Шам и Кетаиб Ешидда чине језгро савеза.

У савезу којег предводи Нусра фронт, налази се велики број страних – „мухаџирских“ јединица што потврђује проглас, из друге половине фебруара 2019.

Галијашевић: И Сарајево и Интерпол траже Нусрета Имамовића, а Бога моле да га не нађу

Драган Мектић

И наравно, под редним бројем 6. ето „наших“ босанских вехабија и Нусрета Имамовића као потписника прогласа.

Војна формација Саудијска мрежа “Меали” скуп је муџахедина из Босне и Херцеговине и муџахедина повезаних са ратом у БиХ деведесетих година.

Зато је назив тзв. Саудијске мреже име злогласног команданта Одреда ел Муџахидин Абу Меалија.

Чак и муџахединско име које је Нусрет Имамовић узео и под којим ратује и потписује прогласе, има везе са Одредом ел муџахидин, чији је војник Нусрет био.

Као члан вијећа за фетве при Тахриру-Шаму, Нусрет је као своје, узео имена два погинула команданта муџахедина из рата у БиХ.

Муатесим Билах био је војни командант Одреда ел муџахидин и погинуо је на Возућој, а Ел Медени је Зубејр ел Медени, командант прве сарајевске терористичке јединице муџахедина „Зубејрова група“ и погинуо је 1992. у борби за освајање сарајевског аеродрома против Војске Републике Српске и Унпрофора.

Тако Нусрета видимо на слици као потписника прогласа.

Чим се та слика појавила у јавности, у мају 2019. године „гине“ идентитет Моатесим Билах ел Медени,Нусрет добија ново име: Ебу Велид ел Кувејти (Ебу Велид из Кувајта).

И у избору овог имена видимо „поигравање“ са муџахединским идентитетима. И ово име, има своје вјерско и борбено значење.

Ријеч је о најважнијем команданту посланика Мухамеда који га је снагом вјере, оштрицом мача и војног знања, вратио из Медине у Меку: Халееду ибн Велиду.

Тим именом су се дичила два важна човјека у рату у БиХ али и свјетском тероризму.

Први је, у књигу држављана БиХ, уведен под именом Халеед ел Мухамед ел Кувејти – познат као Халид Шеик Мухамед, главни организатор напада на Америку, тј. на WTC и Пентагон једанаестог септембра 2001. Суди му се без јавности, пред војним судом у Гуантанаму.

А други је у књигу држављана БиХ уписан као Халеед ибн Абдулах ел Кувејти – мада је у широј јавности познат под именом Абу Меали и био је командант Одреда ел муџахид. Имао је и друга имена али то сада није битно.

Галијашевић: И Сарајево и Интерпол траже Нусрета Имамовића, а Бога моле да га не нађу

Битна је та специфична џихадистичка инверзија имена првог имена Халеед у друго име Велид: као војни чин.

Наравно, упркос консолидованој листи Савјета и линку који са имена Нусрета Имамовића води до странице Интерпола, на којој су сви подаци преписани. Међутим, примјећујемо да топ свјетски терориста, кога тражи Савјет безбједности УН, има само Плаву потјерницу интерпола на четвртој страници плавих објава.

Линк: https://www.interpol.int/en/How-we-work/Notices/View-UN-Notices-Individuals

Поред два слична идентитета (Нусрет Имамовић и Нусрет Сулејман Имамовић), и два биометријска пасоша БиХ са готово идентичним бројем – разлика је у придодатој „нули“, у средини идентитета б):

       (a) Bosnia and Herzegovina number 349054

       b) Bosnia and Herzegovina number 3490054

Два идентитета са два готово иста датума рођења:

а) 26 Сеп. 1971.б) 26 Сеп. 1977.

Сви који озбиљно прате дјеловање и поступање терориста бивших муџахедина а данас вехабија, помислиће како се они врло лако изругују западним службама и западној цивилизацији у цјелини, која породично и лично име сматра најважнијим обиљежјем идентитета неке особе. Ипак, да је то у питању, проблем би био пуно мањи.

Јер, важни босански терориста из Маоче, који није на црвеној интерполовој потјерници и који је „завриједио“ само плаву објаву, на тој објави нема фотографије.

Галијашевић: И Сарајево и Интерпол траже Нусрета Имамовића, а Бога моле да га не нађу

Џевад Галијашевић

Пише да фотографија није доступна иако је Web простор пун Нусретових фотографија. Значи да Нусрету неко помаже: или Француска као сједиште Интерпола (Лион) или ту подвалу ради земља која га наводно потражује а Бога моли да га нико не нађе: Босна и Херцеговина.

Нусрета Имамовића нико не тражи, иако је он, био кључна особа у врбовању Бошњака за одласке на ратиште Сирије.

Док је он командовао и водио бошњачку сиротињу, заведену радикалним исламом и причом о „праведној пљачки“ и „праведном убијању“ у Сирији, Драган Мектић је као министар безбједности мјењао прописе преко Савјета министара, како би ослободио Абу Хамзу из имиграционог притвора, у јеку Сиријске мобилизације.

За то вријеме у Сарајеву излази књига коју финансира Атлантска иницијатива о „Контингенту босанско-херцеговачких бораца у Сирији“. (Владо Азиновић и Мухамед Јусић).

Из овог наслова и читаве књиге, немогуће је открити да тај фамозни „контингент“ чине само муслимани из БиХ– Бошњаци.

Број бораца је дабоме, двоструко умањен, у овом обавјештајном и пропагандном поднеску са статусом књиге.

Минорна, Јасмила Жбанић снима филм о муџахединима поетизујући њихов примитивизам и мржњу – мирис крви и смрти које собом носе муџахедини и радикални ислам.

И то није све: у Бањалуци су правили „Буку“, преко „Буке“: један тзв. психолог и тзв. Србин из Калиновика, Срђан Пухало, обилазио је параџемате, посјетио Ошве и у напону надахнућа и Сорошевог спонзорства, написао „дирљву“ књигу о вехабијама, које он, зове сејефијама.

Зоран Бурсаћ обилази Зеничку чимбуријаду и пише есеје о турској култури и држави док Турска војно обавјештајна служба МИТ, усмјерава и води сиротињу у крвави пјесак Сирије, са Нусретом Имамовићем и, дјелом Исламске заједнице и главним људима Муслиманског братства које у БиХ има познато име – СДА.

А, „Европски пут“, “пацифизам”, “интернационална солидарност” и „демократија“ су тек доктринарне представе док општи, национални и животни интерес, остаје искривљен и сакривен у магли ефикасне пропаганде.

Џевад ГАЛИЈАШЕВИЋ/Факти

Коментари: