Ни метар мајко

Послије пробоја Солунског фронта Бугарска је на врат – на нос потписала капитулацију Савезницима. Тајно. Ноћу. Да случајно не сазна српска Влада и њен војни врх. Имали су само један услов: „Да ни један српски војник не уђе у Бугарску.

Ни метар мајко

Размјере бугарских злочина према српској нејачи и уопште немоћним цивилима у Великом рату су биле толике да су се као злочинци без лијека плашили српске праведне освете.

Нешто слично тренутно се дешава на црногорској политичкој сцени. ДФ је – коалиција мученица. Њене лидере и гласаче су тровали сузавцем и шок бомбама, пребијали и ноге у руке, гуменим мецима им пуцали у ноге али и лица. Сјетите се старца из Тивта погођеног у усну. Посланике из Парламента износили директно на робију без скидања имунитета.

Монтирали судски процес „Државни удар“ чији стенограм би и просјечном драматургу лако могао да послужи за урнебнсну комедију која би живјела вјековима. И то без нарочитог књижевног талента, искључиво на основу осјећаја да извади и драматуршки поређа само оно што се на том „процесу“ стварно изговорило.

Хапшене су им мајке и браћа. Буцане и превртане успомене из дјетињства, младости, одузимана прва љубавна писма, не би ли истражитељи у њима пронашли тајне знакове и сигурне доказе рада против Црне Горе, њеног напретка и просперитета. Страх од уласка представника ДФ –а у Владу коју тек треба формирати, преузимање центара моћи од стране представника ове коалиције је потпуно идентичан страху који су Бугари осјећали од одмазде српских војника због злочина које се починили кад Србија бијаше без војске, а нејач лишена моћи да се заштити.

Непотребно. И ако је ДФ препознатљиво српска коалиција у њој има и Црногораца и Муслимана, можда и Хрвата и Албанаца. Нијесам им листао партијске спискове, па не могу са сигурношћу да устврдим. Српске осветољубивости што се тиче њу најбоље илуструје запис оног њемачког свештеника ( да ли је лутеранац или католик не знам и име сам му заборавио – али прочитао јесам и то из релевантног извора) који је био запањен сљедећим призором:

Српски логораши из тек ослобођеног Аушвица, људи сјенке, најдебљи има око 35 килограма, добили од Енглеза чоколаде да поврате напаћену душу, а они те слаткише дијеле с њемачком дјецом, знајући да су и она гладна.

Толико о српској осветољубивости. Нијесу предсставници ДФ кренули да се свете нити да заводе тероре. Траже оно што им припада, најприје по мукама и жестини борбе коју су водили од формирања ове политичке групације.

Да заслужују највећи број и најважније ресоре – заслужују. И треба да их добију. Наравно, у разумној мјери. Ово због тога што дио власти заслужује и СНП и Права Црна Гора и Уједињена Црна Гора… Природно и Демократе и Црно на Бијело. Много је сватова, а премало дарова.

Не поричући промишљеност и потребу за формирањем „Експертске Владе“ морам примијетити да су на претходне изборне резултате најмање утицали – експерти. Нећу да питам „Ди си бија кад је грмило“. Такво питање не би имало много смисла али – оправдања има.

Спомињање „разумне мјере“ у диоби центара моћи између појединих представника побједничке парламентарне већине има смисла у непорјецивој истини да су министарске фотеље НИШТА, а демонтирање система приватне државе и на њој засноване: корупције, криминала, непотизма, пљачке природних ресурса, терора и прогона неистоишљеника, кривотворења бирачких спискова и прекрајања изборне воље је – СВЕ!

И живот прође као трептај ока у времену, камо ли један мандат. Сваки Министар је за четири године – бивши, а некима од нас дјеца расту, некима старају без посла и без наде. Није свеједно у каквој држави ће младовати у каквој имати прилику да остарају. То је оно што никад и никако не може бити „бивше“.

Није на мјесту ламентирање ко је и колико допринио побједи на претходним изборима. Листу коју сам ја држао у руци није предводио професор Здравко Кривокапић (уз све
уважавање његове личности и доприноса). Листу коју сам ја заокружио ( и да не лицирам процентима колико још осим мене) предводио је СВ. Петар Цетињски – лично. Одмах за
Њим и Владика Раде, па Св. Всаилије Острошки – слава му и милост. За њима су била моја дјеца, па мој отац, ђедови и прађедови, па тек онда представници политичких партија.

Ваша борба је на претходним изборима била за несумњиво поштовање. Да народна воља не буде покрадена, да „викенд бирачи“ не одреде судбину Црне Горе за наредне четири
године, одабир неподмитљивих представника у бирачким одборима. За све то – капа доље.

Али морате знати да је од свих говора које сте одржали и које ћете оддржати, од свих ваших саопштења и изјава у Црној Гори снажније одјекнула реченица коју је онај син заставника ражалованог због прсуствовања литијама упутио мајци коју су приводили на саслушање: „ Ни метра мајко! Ни метра“.

Тај посљедњи и једини доступни покушај сина да подржи мајку и да јој улије снагу да се суочи са Земаљском Неправдом на прави начин, Црна Гора је за сва времена савила у своја њедра, да је опет кад устреба пусти да као Дух Слободе узлети над Ловћеном, Чакором, Сињајевином, Зетом, Скадарским језером и Боком…

Позив свим учесницима у преговорима око будуће Владе да мало спусте его ниј мотивисан жељом за поништавањем доприноса изборним резултатима. Ријеч је о томе да је превише ега погубно по компромис. А праве Владе неће бити без искреног и потпуног компромиса.

Све једном буде лани. И ово ће. Није случајно баш вас запало да испиште свијетлу страницу црногорске историје. Нема случајева у животу у политици још мање. Будите свјесни тако велике части, па своју улогу одиграјте као људи. Да се вама не поносе само ваши најмилији, представници цаших партија и коалиција, него и вјекови који ће доћи.

Каква је то шанса – ваљда знате. Нијесам ја написао овај текст. Писао га је страх који је из главе цијела народа. У Бога се надам да је тај страх без основа!

Горан Бјелановић/ИН4С

Коментари: