Комитска је туга преголема – боримо се а дојч-кафе нема…

Ја бих радо с вама, браћо и сестре, у “комите”, ако ме примате?

Комитска је туга преголема – боримо се а дојч-кафе нема…

Мозак да одморим, барем на дан…

Да скупа утекнемо из памети јер, признајем, ништа теже човеку носити до разума, а ви сте се, видим, храбро курталисале те беде па тумарате слободним шумарцима Црне Горе, ко да сте стада погубили…

Лепота Божија, велим: саберемо се зором на дојч- кафи, с презиром потаманим по триста грама бурека, евентуално уз још једну кафу сачекамо да се мало свари како бисмо лакше комитали по шумама и горама, па трком (ногу пред ногу, није баш толка преша) у борбу за слободу.

До ручка, разуме се, јер није слобода зец па да побегне, ал ручак, вала, јесте, а зна се да нема ваљаног комитања без пунога стомака и празне главе.

Што се ваших идеја, начела и идеала борбе тиче- и са тим сам апсолутно сагласан, јер куд ћеш веће слобде од те да се у суштини бориш за дијагнозу а нико те не приморава да се лечиш?!

Дакле, за слободу смо Црне Горе али од слободе бежимо манито, јер каква је то слобода кад можеш бити поносито сво на својему уместо надничар на сопственом огњишту?!

Непоколебљиво смо против мрских Срба и посрбица, доста је било њиховог зулума по Црној Гори – борићемо се, барем до вечере, да вазда останемо оно што нисмо јер само тако дијагноза не захтева и обавезно лечење!

Потом, не дозвољавамо да нам својатају Његоша, не могу га они волети колико га ми можемо презирати!

Но, ипак смо заклети у Ловћен, у онај гранитни планинарски дом звани: маузолеј, јер у њему почива најумнији, најбољи и највећи међу нама- Његош, којег презиремо јер је онолико србовао, али га се не одричемо- за инат!

Животом ћемо бранити да се на Језерском врху обнови његова заветна капела, то је великосрпски пројекат а ми смо заклети у малоцрногорску Мештровићеву накараду, што значи да нам Његоша нико својатати неће, баш као и његов завет да почива у капели а не маузолеју, но ваљда ми боље знамо шта је Његош хтео да каже тако да остајемо заклети у капелу али ћемо шаком у главу сваког ко помисли да је обнови!
Речју, дијагноза- може нам се!

Затим, како смо преко силних сајтова за продају половне робе и секундарних сировина прибавили довољне количине цркве, вере, свештенства, божанстава и језика, остајемо доследни веровању у “црногорску православн цркву” као и змајеве, тролове, Штрумпфове и остале свеце и светитеље који нам се указују на причешћима буникама и оном брљом из Мирашевих залиха!

Наша држава, наша историја, наша вера, наш језик којим се међусобно не разумемо, наше оболење мозга!

За крај, оно најважније: баш нас брига ко су нам били ђедови и шта ће нам бити потомци- ми смо аутентични борци за корен и традицију Црне Горе као хипи- комуне у којој ћемо бити туђи на својему и своји ни на чему, јер иако све за шта се боримо модерна медицина лечи- одбијамо да будемо здрави у памети, од памети веће тескобе нема!

Да закључимо- рад сам да вам се придужим у заједничкој борби за слободу Црне Горе јер овако заиста више не може!

Не желимо слободу већ да нам се дијагноза призна као националност а глупост као првоборачки стаж!

Евива, евива, евива Монтенегро, но већ је време за вечеру а и прохладно је, па да одлазак у шуме одложимо за топлије дане и пуније стомаке.

Ваља нам стићи и утећи, и на страшном месту постојати, а куд ћете страшније од затворених кафића- комитских јатак?

Комитска је туга преголема- боримо се а дојч- кафе нема…

Михаило Меденица/ИН4С

Коментари: