Бог је комита, и није му први пут

Писао бих о новој Влади, али поред неписаног правила да се живе владе првих стотину дана не критикују није коректно да размахнем о непознатим људима. Тек да хвалим на сва уста, то мени не иде; стрпљен – спашен.

Бог је комита, и није му први пут

Говоримо о мртвима, најсигурније је.

Упокојио се и патријарх Иринеј.

Гносеолошки неутралано и танатолошки прецизно, умро је. Многи ће сада бити задовољнији. Нервира их када се упокојавамо јер мисле да тако не признајемо ни смрт.

Словенски народи, међусобно јасно разумију ријечи смрт и покој. И не само њих. Дугујемо то Прасловенском језику. У почетку бјеше заједничка ријеч.

Сваки Чех, Пољак, Рус или Словак знаће да се „смирио“ онај који се упокојио. Тек је ријеч смрт лако разумљива. Да не досађујем са набрајањем шта је све изведено из ове двије ријечи у нашим језицима.

Дакле, није никаква литијашка подвала и омаловажавање смрти, тјерање ината са танатосом или порицање биолошког краја. Просто ради о избору и нади. Упокојење не подразумијева безгрешност, светост, изузетност, или коју већ друго привилегију вјерујућих.

Да је 4. маја 1980. чувени југословенски спикер Миодраг Здравковић саопштио „Упокојио се Друг Тито“, умјесто сахране избио би рат. Било је незамисливо да ријеч „умро“ буде замијењена било којим синонимом. Нико од нас рођених шездесетих и седамдесетих не би ни знао шта се, заправо, догодило, да је речено „упокојио се Тито“! Имати моћ да именујеш, да бираш име, па и за вјечно исто, и није тако безазлена ствар. У имену је суштина, макар суштина разумијевања.

„Реално, је ли се Иринеј упокојио или је умро од короне“? То питање, помало злурадо, с циничном духовитошћу обилази друштвене мреже? Иако непрозван усуђујем се да закључим да је у питању обоје.

Реално, дошли смо и до тога да је умирање свештених лица и „великих вјерника“ од вируса, заражавање у Цркви или око Цркве, несумљив доказ да Бога нема, а ако га и има онда није на „нашој“ страни? Многима је то потврда да Бога коначно има те да се окомио на нас, а не на њих. И Бог је, дакле, комита? Не би му било први пут?

Када се убрзо прокужимо вакцинама надајмо се да ће смрт поново бити уобичајна појава. Биће јој враћено достојанство одузето графиконима, табелама и упоредним анализама.

Када бисмо користили корона-коректни језик могли бисмо рећи да „од последица“ преждеравања, пушења, нездравог живљења уопште, која прузрокоју кардиоваскуларне болести, мјесечно, широм свијета, умре око милион ипо људи. Више од тридесет хиљада дневно умре од карцинома – мјесечно милион. Страшно је али кога брига, важно је да није прелазно.

Годишње се у Европској Унији роди око пет милиона дјеце. Било је коју годину раније много горе али су миграције Европи обезбиједиле „нову крв“. У истом периоду милион и осамсто хиљада најмлађих другдје умре од дијареје – њих млађих од пет година! Важно је, нажалост, да није прелазно, макар не на нашу дјецу.

На словенским језицима ријеч дјеца се јасно међуразумије. Дјеца су, рецимо, спокојна. И сан умије да буде такав. Огромна је разлика између прêдлога с и у. Није исто бити с нечим или у нечему. Праведно је да и ми одрасли умиремо од новог корона-вируса када само од старих стомачних вируса умире толико најмањих. Важно је да није прелазно, макар не на нашу дјецу.

Дакле, танатолошки јасно, умрли су; патријрах Ириније, митрополит Амфилохије, драговољно је умро и Сократ, Емпедокле је наводно скочио у Етну да докаже своју философију, Ниче се „удавио“ у властитој философској поетици, Џингис Кан на врхунцу славе и моћи у тишини, краљеви и цареви од заразних болести, многи од венеричних, дјеца од дијареје, неухрањености, остављености, старији од ратова и последица живљења. Марадона је умро од више здружених, властитих последица – играо је за нас.

Христос је умро на крсту од људске издаје, корупције, охолости, љубоморе, пакости, мржње и страха.

Умри су и Лаза Костић и његова Ленка.

Било би дивно, ако је тачно да је Лаза преводећи Шекспировог Хамлета оно чувено то бе ор нот то бе на српски превео као: трт или мрт – живот или смрт? Био је свјетски човјек и говорио је више језика него све владе у региону. Ово мрт је основа сверазумљиве ријечи.

Признајемо то мрт, мртвило, смртност, све. Да не проповиједам и будем реалан; одувијек се слажемо око мрт али се одавно разилазимо око трт. Бесмртност или светртност, питање је између нас.

Када дође вријеме писаћу о влади.
О живима је теже, никад не знаш гдје да ставиш тачку.

Горан Даниловић/ИН4С

Коментари: