Милановић: У Јасеновцу се догодио геноцид над Јеврејима, а касније и Србима искључиво из Поткозарја

Након одавања почасти убијенима у Јасеновцу, председник Хрватске Зоран Милановић, одговарајући на питање зашто се на том месту избегава говорити о геноциду, одговорио је да се у Јасеновцу догодио геноцид, али пре свега према Јеврејима, a касније према Србима и то искључиво онима из Поткозарја. Историчар Милан Радановић о тврдњама хрватског председника о страдању Срба у том логору јер су „пружали отпор“ каже за портал Новости да је жалосно што личност на највишој функцији репродукује ревизионистички стереотип о кажњавању Срба интернацијом у Јасеновац због њиховог отпора држави.

Милановић: У Јасеновцу се догодио геноцид над Јеврејима, а касније и Србима искључиво из Поткозарја
Зоран Милановић се обраћа присталицама

Након одавања почасти убијенима у Јасеновцу, председник Хрватске Зоран Милановић, одговарајући на питање зашто се на том месту избегава говорити о геноциду, одговорио је да се у Другом светском рату у Јасеновцу догодио геноцид, али пре свега према Јеврејима, те касније према Србима и то искључиво онима из Поткозарја.

Срби су, каже даље хрватски председник, пружали отпор због чега су били третирани као непријатељи, а они се не убијају у логору, док су Јевреји били неутрални и не би узели оружје у руке да их нису почели убијати.

„Овдје је био геноцид и то прије свега геноцид над Жидовима, да се разумијемо. Овдје су завршили школски пријатељи једне мени јако блиске особе из Славонског Брода 1941. године. Либерални Жидови из хрватских градова, било их је мало, били су екстерминирани. Расни закони донесени су прије свега због Жидова. Онда долазимо на Србе који су овдје најмасовније убијани, али су циклус и драматика убојстава били другачији. Једно су били Срби из Поткозарја, који су највеће жртве и над којима је проведен геноцид“; казао је Милановић.

Друго су, каже, били Срби из Загреба који су покупљени.

„Неки су остали радити и били угледни доктори попут Јулија Будисављевића, знате све о томе, а неки су били виктимизирани. Трећи и најстрашнији примјер су Роми, како су их тада ‘лијепо’ звали Цигани, а који уопће нису знали да је избио рат и били су пријетња не знам коме, ваљда Хитлеровим санитарним инспекторима, на што су се навукли хрватски нацисти, који прије нису имали негативан повијесни однос према Ромима, баш као ни према Жидовима, који су скупили Роме и овдје убијали и мушкарце и жене и дјецу, а да ови уопће нису знали што им се догађа. То је можда најгори примјер поступања према људском бићу које је потпуно невино, јер Срби су пружали отпор и то, по мени, са закашњењем“, наводи Милановић.

Требали су, каже, раније почети.

„Били су непријатељи, а зна се како се у рату поступа с непријатељима. Не убија их се у логору. Жидови су били неутрални грађани и вјеројатно никад не би изабрали оружје, али ови су их почели убијати од првог дана да се додворе неком тадашњем – нећу рећи Бриселу – него Берлину, потпуно сулудо и на штету хрватске нације и народа које сада и ја представљам. Јесте ли задовољни мојим одговором“, казао је Милановић.

„Пуповац је представник једне мале групе људи“
Господин Пуповац је, каже Милановић, извређао кандидаткињу за председницу Врховног суда, особу која је вишег академског и сваког другог нивоа од њега, и у том тренутку је реаговао.

На питање да ли је ово прилика да се закопају ратке секире, јер се Пуповац налази иза његових леђа, Милановић је навео да није ископао ратну секиру и да то трпи више од десет година.

„Трпим као политичар да се људи лажно представљају, да извлаче лажни легитимитет и да се покривају мандатом који немају. Да, рекао сам ја сам представник хрватских Срба, ја прије свега. Пуповац је представник једне мале групе људи. Човјек је за СНВ у Загребу је добио 220 гласова. У Загребу има према попису 21.000 Срба. Има 30 тисућа, некад је било 50, али то су све људи с неким идентитетом. Истина боли. То је то, то није легитимно“, казао је Милановић.

Наводи да када говори, говори у име великог броја хрватских грађана.

„Кајтази кад говори, он говори у скоро свих Рома. Факат, има десет тисућа Рома, он је добио 3.000 гласова. Сада ће господин Пуповац отићи са Кајтазијем у Уштицу где сам прошле године ишао само ја. Господин Пуповац је рекао да му се то гади и да ради алтернативни Јасеновац, и то знате“, рекао је Милановић новинарима.

Радановић: Потпуно излишно правити дистинкцију међу жртвама
Колико је председниково предавање из историје Другог светског рата у складу с оним што се уистину догодило, портал Новости питао је Милана Радановића, историчара који се годинама бави управо том темом.

„Прво, мислим да је јако важно то што је предсједник Милановић нагласио да је Јасеновац мјесто геноцида. Важно је јер ту чињеницу избјегавају констатирати поједини државни представници, при чему увијек треба подсјећати да држава финанцира дјелатност појединих негационистичких удружења која драстично умањују број жртава Јасеновца, а самим тим негирају карактер злочина који се догодио у Јасеновцу“, изјавио је Радановић.

Међутим, каже Радановић, хрватски председник је већ у другој реченици запао у контрадикцију тврдећи да је Јасеновац „прије свега“ био место геноцида над Јеврејима.

„Потпуно је излишно правити дистинкцију међу жртвама геноцида у Јасеновцу јер сви они, без обзира да ли су били жидовског, ромског или српског етничког поријекла – убијени су прије свега због свог етничког поријекла. Осим тога, геноцид над Србима у НДХ није спровођен само у логорима нити само у једном логору… Значи ли то да су Срби ултимативне жртве ултимативног геноцида у НДХ? Наравно да не значи“, истиче Радановић.

Затим, додаје, када говори о жртвама геноцида над Ромима и Јеврејима у Јасеновцу, Милановић сугерише како су усташе извршили истребљење та два народа јер су се тиме покушали додворити нацистичкој Немачкој.

„То је такођер врло опасна симплификација будући да та теза игнорира да су усташе убијали припаднике та два народа – прије свега зато јер су усташки покрет и идеологија били расистички“, наглашава историчар.

Затим се, према Радановићевим речима, долази до најпроблематичнијег дела изјаве председника Милановића.

„Након што је констатирао да је геноцид над Ромима у Јасеновцу био злочин над потпуно невиним бићима, што је несумњиво точно, поново је начинио дистинкцију међу народима жртвама геноцида – ‘јер Срби су пружали отпор’. Значи ли то да они који су убијени јер су пружали отпор, без обзира да ли су били Срби, Хрвати итд., нису били невини, односно да су нешто скривили? Умјесто да се ту зауставио, предсједник је непромишљено наставио: ‘Били су непријатељи, зна се како се поступа с непријатељима – не убија их се у логору. Жидови су били грађани – неутрални. Не би вјеројатно никад изабрали оружје'“, напомиње Радановић.

Каже да су први српски заточеници логора Јасеновац били српски мушкарци који су преживјели логоре у тзв. Госпићкој групи логора да би потом били депортовани у Јасеновац. Додаје да је већина ухапшена недељама пре отпочињања било каквог отпора против усташке НДХ. Напомиње да су прве српске заједнице које су колективно интерниране у логор Јасеновац биле су српске заједнице из насеља у јасеновачкој општини, интернирани априла и маја 1942. – без да је ико од њих партиципирао у устанку против усташке НДХ.

„Штовише, сви они су претходно прихватили римокатоличку вјероисповијест чиме су исказали своју лојалност. Огромна већина Срба интернираних у Јасеновац није учествовала у оружаном устанку против НДХ. Већина њих интернирана је са територије која није била под контролом партизана, при чему нису ријетки примјери да су интернирана читава села из којих ниједан становник није отишао у партизане, или је партизанима приступио тек понеко од мјештана, настојећи тиме избјећи хапшење и страдање“, каже Радановић.

Указује да је притом, такође врло често реч о селима која су неколико месеци прије интернације колективно прихватила римокатоличку вероисповијест.

„Сви они су интернирани првенствено због њихове етничке припадности. Да је то тако говори и чињеница да усташе нису вршили колективну интернацију свих мјештана неког хрватског села из кога је одређен број мјештана отишао у партизане, али јесу то чинили са становницима српских села. Уосталом, нема ничег спорног у пружању отпора једном расистичком и фашистичком режиму који спроводи геноцид. То су знали и многобројни Хрвати који су се супротставили том режиму с пушком у руци“, истиче Радановић.

Бити непријатељ усташкој НДХ, напомиње, значило је бити непријатељ највећим непријатељима хрватског народа.

„Иако сам увјерен да предсједник Милановић то зна, жалосно је што личност на највишој јавној функцији репродуцира ревизионистички стереотип о кажњавању Срба интернацијом у Јасеновац због њиховог отпора држави. Након предсједника Туђмана то у јавности, колико знам, није чинио нитко од особа које су обављале дужност предсједника“, закључује Радановић.

РТС

посты:

Коментари: