Признајем једино „осму офанзиву“!

Од свих „ратних офанзива“ на којима се доскора, а у Црној Шуми и до данас, темељила наша „хисторија“ НОБа, једино је вјеродостојна она Ћопићева „Осма офанзива“. Тада су наши Крајишници, жељни свега, у јуришу на београдске и остале „свиленгаће“, извојевали своју последњу ратну побједу, уз моралне и друге пратеће поразе и посртања!

Признајем једино „осму офанзиву“!

Наша новија историја, а богме и свјетска, препуна је бесрамних подвала и фалсификата, да нимало не завидим професорима овог предмета. Поготово онима који се школују на одговарајућој Катедри Филозофског факултета у Београду, на којој главну ријеч и данас воде Сорошови другосрбијанци, којих се нормални Срби – стиде!

Добро што су минуле генерације, по тајновитом анексу Берлинског уговора (да Срби у двије српске државе изучавају сопствену историји од Немањића наовамо) морале да се повинују германском диктату.( Отуда и она натукница о германској историографији, за коју многи од нас нијесу знали шта значи. Тим поводом ће , наш велики историјски прегалац, др. Јован Деретић, једном у шали рећи: „Тако нам и треба кад су нам историју писали и предавали Ћоровићи и Слијепчевићи!“ )

Али, забога, гдје то пише да се и данас мора изучавати фалсификована историја по наруџби аустроугарског каплара? И уз пратњу Булајићевих и других сличних филмова о тзв. НОБу, које нам немилосрдно сервира са програма Београдске ТВ извјесна уредница из познате куће Ковачевића…

Заиста, има ли краја нашем несвитању?

Овом приликом, у свијетлу, или, боље речено – у тами безбројних фалсификата, поменућу, и то не на „научни“, већ на новинарски начин, само неколико епизода које ову тужну истину илуструју.

Прије тога рећи ћу нешто што је данас сваком мом комшији и сељаку у Морачи јасно: све такозване офанзиве биле су збир непрекидних бјежанија од Њемаца, усташа, Талијана, уз безобзирне братоубилачке окршаје четника и партизана (што је била Брозова „тактика“ отпочетка!).

Рецимо, чувена Битка на Неретви која нас је коштала послије рата више него у рату, захваљујући Ричарду Бартону (Брозу) Јул Бринеру, Орсону Велсу, Франку Неру, Курту Јиргенсу, Хардију Кригеру, Сергеју Бондарчуку… А, узгред, никад није објављено колико је ова Брозова „филмска епопеја“ потрошила долара.

„Генијални план“ „генијалног војсковође“ – рушење моста на Неретви „да би се заварали Њемци“, заправо је изведено у страху и паници од четника који су се груписали на лијевој обали ријеке!

Сада је, ваљда, и последњим ајванима јасно да су такозвани Мартовски споразуми у Загребу, између Њемаца и Брозових партизана (Коча, Ђилас, Велебит) обезбиједили, не само „међусобно ненападање“, већ и логистичку подршку Хитлеровом пријатељу из Печуја 1912. (Хитлер, Броз, Крлежа на контраобавјештајној обуци Аустроугарске…)

С друге, пак, стране , истине ради ваља рећи да су припадници Краљевске војске у отаџбини, стигли на Неретву, углавном, италијанским камионима.
Здраворазумском човјеку није далеко помисао, да је био у питању договор између Њемаца и Италијана, да се српска браћа, под петокраком и кокардом, међу собом што више поубијају, како би касније са њима било могуће, са извјесним олакшањем, манипулисати. Тако се и десило.

Историјским „аналитичарима“ је све до данас промакла из вида једна дозлабога банална чињеница, да су у свих седам офанзива страдале искључиво – српске јединице! Рецимо, у бици на Сутјесци. Који би то „генијални војсковођа“ и будући „маршал“ , увео у Сутјеску практично све своје оперативне јединице, укључујући и четири хиљаде рањеника и тифусара?

Увео их је Броз, на поклање својим пријатељима и сународницима Њемцима.
Био сам на Сутјесци, односно Сухој, пет пута. Први пут као „напредни омладинац“ у некој колашинској делегацији, када је Броз, заједно са Насером, вршио смотру „својих јединица“.

Потом, још једном, када је Броз, без Насера, али и без Коче вршио смотру Прве пролетерске… И још три пута, у разним варијантама, након тога.

Тада као војни лаик, нијесам се могао начудити „замисли“ Врховног команданта да сву своју (српску) војску доведе у Сутјеску. Касније, много касније, сам схватио да то није било случајно.

Нема погодније топографске локације на простору бивше Југославије, за окружење и уништење , од подручја Сутјеске!

И у вези са тим рећи ћу вам још неколико детаља. Константин, Коча (Цинцар)Поповић, као агент Абвера након Шпанског грађанског рата, извешће такозвану Прву пролетерску дивизију, без испаљеног метка и без губитака из пакла Сутјеске.

Несрећни Сава Ковачевић, коме није фалило храбрости, али памети, као и многим његовим земљацима, богме јесте, пробио је обруч са својом Трећом дивизијом.

Када се Броз, након цјеловјечерњег оргијања и блудничења са чувеном Даворјанком (генерал Терзић ми је својевремено реко да су тада милислили да их ликвидирају обоје), опасуљио и послао курире за Кочом и Савом, да се врате са својим бригадама на Сутјеску, Коча му је, по прилици, одмјерио, али се Сава вратио, са пријетњом: „После рата .ебаћу ти мајку!“

Знамо како је Сава, након тога, прошао на Кошуру – убијен је с леђа. Био сам и на његовом гробу и скупљао фишечине од пушака и пушкомитраљеза, деценјама касније…

На овом Порталу сам давних дана писао како је мој теткић, Батрић Јовановића, као предратни скојевац, па потом борац са Сутјеске, командант радне акције Брчко-Бановићи и Акције за изградњу Новог Београда, човјек јоји је покренуо и завршио изградњу Београдског аеродрома, наш амбасадор у УНЕСКу, и надасве историчар, у својој последњој књизи „Расрбљавање Црногораца“, објавио фотографије Анте Павелића и свог „врховног команданта“ , Јосипа Броза, са потписом : „Највећи српски крвници у 20. том вијеку!“

Тужна наша историјо!

Можда је прилика да споменем и чувени „Десант на Дрвар“, годину дана касније, када су за спас „Врховног команданта“ гинуле „Друга личка“ и Трећа крајишка“, „те су двије Титу најмилије“!

Сви њемачки падобранци имали су тада слику Јосипа Броза, али не да би га, не дај Боже, ликвидирали, него да би га заробили и довели његовом пријатељу Хитлеру, пошто су Хитлерови генерали били пуни хвале на рачун „партизанског војсковође“ Тита. Хитлер је вјероватно рачунао да му Броз може бити од помоћи у вријеме када се нацистичко царство практично рушило.

Но, све су ово само предпоставке. Разговарао сам са генералом Мићом Јанковићем, тада командантом Пратећег батаљона, а касније командатом Прве армије, који ми је потврдио да се тада Врховни командант био унередио и да су га једва извукли из пећине у Дрвару, јер Броз није био схватио Хитлерове намјере… Толико од историје…

Јован Лакићевић/ИН4С

посты:

Коментари: