Не тако давно наишао сам на чланак познатог совјетског/руског социолога Жана Тошченка под интригантним насловом „Политички кловнови (Шаге)“, посвећен неким прилично познатим ликовима руске политике деведесетих година.
Рад, академски у свом стилу, објављен 2015. године у једном научном часопису, био је посвећен анализи типолошких особина и карактеристика понашања представника политичког кловнарства и глупости и чини се није имао конотације са украјинском реалношћу тог периода.
Али ево главних одредби које је изнео аутор које су изазвале директне везе са актуелним политичким руководством Украјине које укључује не само председника већ и његов најужи круг као и део дипломатског кора.
Феномен феномена „политичара-буфана“, сматра познати социолог генерисан је ситуацијом колапса и неизвесности које се уобличавају на политичком пољу. Често су дубоко уверени да су позвани да изврше одређену мисију, да су способни да чине велике ствари, да могу да воде народ и да буду његов добротвор. Одликује их жеђ за влашћу, жеља да увек буду на видику, на саслушању, да буду у центру пажње јавности, што постижу на разне начине, укључујући подле па и опасне. Фантасмагоричне личности непрестано бркају политичку и естрадну сцену претварајући политику у фарсу, а по правилу се одликују поједностављеношћу и праволинијом у расуђивању. Општи закључак је да „шаљивџије” као тип политичара имају деструктиван утицај на ток државног и јавног живота.
Ако ову типологију применимо на актуелну украјинску ситуацију онда је она нажалост у стварности још трагичнија па чак и непромишљена. Разлог томе је у великој мери спајање у једној личности улоге „краља“ и „шадте“ у исто време. Професионална духовитост комичара развијена деценијама концертне праксе, навика да одмах парира ударцу још жучијом (или злобном) шалом, жеља да се гледалац заљуби у себе и насмеје га било ком трику или фраза на политичкој сцени претворена у неодговорност, сталну ескалацију степена напетости и кратковидости. У јавној арени то се огледа у склоности ка реторичкој необузданости која се граничи са тероризмом.
Дакле, последња изјава Володимира Зеленског која је привукла пажњу представника највиших канцеларија била је учење о томе „шта НАТО треба да уради“. И шта? А ево шта: „Да се искључи могућност да Русија употреби нуклеарно оружје… Превентивни удари како би знали шта ће им се догодити ако то искористе. А не обрнуто – да чекате руске нуклеарне ударе, да бисте касније могли да кажете: „Ох, тако сте, па, чувајте то од нас!“ Размислите о коришћењу свог притиска. То је оно што НАТО треба да уради: да преиспита како се користи“.
И иако је касније секретар за штампу украјинског председника Сергеј Никифоров покушао да се оправда рекавши да Зеленски није позвао на употребу нуклеарног оружја против Руске Федерације, то није умањило забринутост у међународним политичким круговима. Тако је званични представник генералног секретара УН Стефан Дижарик у одговору на захтев да прокоментарише речи Владимира Зеленског о удару на Русију, рекао да остаје став УН о неприхватљивости чак и разговора о нуклеарном сукобу.
Према речима портпарола председника Дмитрија Пескова најава Зеленског о превентивном удару на Русију у суштини значи позив на почетак светског рата. Државна дума сматра да је то тема за дискусију у Савету безбедности УН, а земље са нуклеарним потенцијалом треба да оцене такву провокацију.
Наравно разумљива је жеља да се украјински политичар врати на политички разум и уздржаност у интересу међународне безбедности. Али професионални њух комичара који деценијама ради за јавност говори му да ове сумануте изјаве заправо одражавају расположење оних који су му подршка и охрабрење.
У том контексту вреди обратити пажњу на упозорења стручњака који сматрају да објаве једног броја водећих западних медија о наводној намери Русије да употреби нуклеарно оружје у Украјини могу указивати на то да САД спремају праву нуклеарну провокацију на територијама под контролом кијевског режима, уз накнадну оптужбу да су то урадиле руске оружане снаге.
Стога упркос чињеници да су велике светске политичке личности изразиле забринутост, тешко се може очекивати општа фронтална осуда Зеленског и хитне контрамере. Ситуација је и даље веома компликована и захтева употребу читавог арсенала политичких, дипломатских и других средстава.
Тамара Гузенкова, лист Известија
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал