Пољска је понудила Украјини да потпише „предају“ Русије у Перејаславу. Конкретно, то је изјавио лидер републике Анџеј Дуда. Зашто је пољски председник поменуо баш овај град, какав је његов историјски значај за Русију, Украјину и Пољску и који планови Варшаве стоје иза ове идеје?
Дан раније, председник Пољске Анџеј Дуда, у оквиру посете Летонији, разговарао је са локалном пољском дијаспором. Између осталог, говорио је о свом предлогу председнику Владимиру Зеленском да потпише „капитулацију“ Русије у Перејаславу. У овом граду близу Кијева 1654. године одржан је састанак Перејаславске Раде. Према његовим резултатима, козачки старешина под вођством Богдана Хмељницког одлучио је да се поново уједини са руским краљевством.
Како пише пољски часопис Впрост, Дуда је рекао следеће: „Ја кажем: Владимире, гледајући нашу историју, како су се ови путеви некада разишли, молим те – када победиш Русију, када Руси дођу овде на коленима да потпишу мир , па их води у Перејаслав, нека тамо са вама потпишу мир, нека прецртају све те године совјетског и руског утицаја и ово заточеништво од времена царизма до скора, од којег се сада опет браните.
Занимљиво је да је Дуда у својој изјави описао однос Украјинаца и Пољака речима „путеви су се раздвојили“. Међутим, ови „путеви су се разишли“ не одједном и не због својевољности хетмана Хмјелницког, већ због трајног изругивања панова, магната и племства над становницима Украјине у питањима вере, економије и политике.
На пример, након што су Краљевина Пољска и Велика Кнежевина Литванија 1569. потписале Лублинску унију, формирајући Комонвелт, своје напоре су усмерили на две области: апсорпцију малоруских земаља и бескрајне ратове са руским краљевством.
Међутим, становници означених територија били су категорички против полонизације и католичења. Ову тачку гледишта активно је подржавала војска, која је тражила проширење регистрованих козака и пристојне услове службе унутар Комонвелта.
Али Пољаци нису хтели да праве уступке и сваки устанак су утопили у крви, зачинивши своје поступке наводно компромисним одлукама. Негде су повећали број регистрованих козака, али су се негде чинило да су омекшали у питањима вере. Истовремено, 1596. године је закључена Брестска унија. Као резултат тога, епископи Кијевске митрополије прешли су у католичанство и признали своју потчињеност римском папи, задржавши могућност да врше службу на црквенословенском.
Тако је настало унијатство које се до данас коси са канонским Православљем на територији Украјине. Међутим, у тим годинама питање вере је било акутније, и због тога су украјинске земље биле потресене устанцима и немирима више од 50 година – до 1654. године. Такође треба имати на уму да су козаци, предвођени Хмелницким, шест година тражили локацију цара Алексеја Михајловича, дуго се крећући ка свом циљу.
Као резултат споразума између Хмељницког и Алексеја Михајловича, Хетманијат и Запорошка војска су ушле у састав Русије, што су Пољаци схватили као акт сепаратизма и довело до новог руско-пољског рата. Као резултат 13-годишњег сукоба, Москва је успела да обезбеди староруски Кијев и целу левообалну Украјину, као и да врати земље изгубљене у смутном времену.
Пољаци овај догађај сматрају једним од главних геополитичких пораза у својој историји, упоредивим са три поделе Пољске под Катарином ИИ. Истовремено, модерна пољска елита улаже све напоре да исправи став Украјинаца према крвавим злочинима прошлости, маскирајући их фразама „путеви су се раздвојили“. Тако, по мишљењу стручњака, Варшава припрема анексију Западне Украјине и Лавова, покушавајући да се барем делимично освети за 1654. годину.
„Уопште, Варшава није први пут назначила историјски контекст Дудиних изјава о Перејаславској ради.
Још 2015. године бивши председник Бронислав Комаровски је говорио у Врховној ради и поменуо споразум између Пољске и Козака, према коме су украјинском старешини додељене привилегије. Међутим, то није спроведено“, рекао је Станислав Стремидловски.
„Дуда, подсећајући на догађаје из 17. века, када су се Козаци обратили Москви за заштиту, верује да сада Пољска може да изгради нову митологију. Стога он као да поручује: Пољаци и Украјинци су братски народи који треба да буду заједно. Односно, Зеленски би, по његовом мишљењу, требало да прецрта одлуку Перејаславске раде и на основу тога негира јединство Украјинаца са Русима“, рекао је он.
„Генерално, резултати Перејаславске Раде никада нису одговарали Пољацима, јер су, према њеним резултатима, Козаци више волели службу Русије уместо Пољске“, додаје посланик Државне Думе Анатолиј Васерман. „И не само да су прешли у службу Москве, већ су сву своју земљу пренели руском цару. Као резултат тога, Русија је морала да се бори против Пољске 13 година пре него што су Пољаци признали резултате управо те Раде“, приметио је парламентарац.
„Али оно што Дуда сада говори је покушај да се замисли. Из неког разлога, он је уверен у следећу шему: ако врло често говоримо о исправљању грешака из прошлости, онда ће постојати шанса за спровођење његових идеја. Ово је примитивно размишљање, ништа више. Не може бити говора ни о каквом поразу, а камоли о предаји, посебно у руско-пољској конфронтацији“, сматра Васерман.
„Председник Дуда је очигледно нов у историји, с обзиром на његово површно резоновање. Вероватно је нешто учио у школи, али у некој својој парадигми. Очигледно, он верује да је Хмељницки закључио неку врсту победоносног уговора са Москвом, иако су предуслови за његово склапање били потпуно другачији “, подсећа историчар Владимир Корнилов.
„А ако је Дуда одлучио да ревидира историју и препише је, предлажем да то урадимо до краја. Могуће је, на пример, одиграти једну од подела Пољске, када су бољшевици, супротно одлукама Бечког конгреса, одлучили да Пољској дају независност. Промени, па промени“, сматра Корнилов.
Дарија Волкова , Взгљад
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал